Pasji trn (Hippophae rhamnoides) – Biljka zbog koje je Pegaz dobio krila

Postoji verovanje kako je na Olimpu, krilati konj grčke mitologije, crpeo snagu iz neobičnog grma čije bobice svetlucaju poput zlata. Pre nego što bi se vinuo u nebo, Pegaz bi dotakao grane pune trnja i narandžastih plodova poput sunca – biljku koju danas poznajemo kao pasji trn.
Dok legenda govori o snazi potrebnoj za let, savremena nauka proučava dejstva superbiljke prepune antioksidanasa, vitamina i esencijalnih masnih kiselina.
A da li je ova biljka zaista toliko moćna? Kakve su njene primene? Po čemu je jedinstvena?
U nastavku donosimo mnoge važne odgovore – od mitologije do medicine.

Šta je pasji trn i kako ga prepoznati?

Oblepiha. Ime koji će se između Rusa prenositi i na druge narode, a čija primena kod žitelja Balkana seže daleko u prošlost. Vučji, pasji ili latinski Hippophae rhamnoides poznat je još od ranije. Kod Starih Grka vezuje se za konje koji su većinu vremena svojih ispaša, provodili pokraj stabala ovog voća. Reči hippos (konj) i phaos (svetlost) upotpuniće latinsku nomenklaturu još jednim biljem čije koristi i dalje nisu ispitane do kraja. I kako nazivi variraju u izgovoru, primena i korist pasjeg trna ostaje jasna i nedsvosmislena – biljka koja je uvrštena u superhranu.
Izgled voćke impozantnih je boja, zelenih kopljastih listova i plodom prebogatih grana čiji dugački trnovi štite narandžastu bobicu od ubiranja. Razgranati žbun visine od 2 do 5 metara može opstati na temperaturi od -40 do +40, što zbog svoje nutritivne vrednosti predstavlja biljku idealnu za uzgoj. Iako se biološki taksonomi ne slažu oko precizne klasifikacije svih rodova. Pasji trn pripada porodici Elaeagnaceae. Ova listopadna grmolika biljka ima svojih 9 podvrsta i prirodno je rasprostranjena na teritoriji Azije, ali i u mnogim delovima Evrope. Primetno je da se sorte u fizičkom izgledu ne razlikuju drastično, ali u nutritivnim vrednostima postoje varijacije. Tako ispitivanja pokazuju da će određene voćke biti slađe ili kiselije, sa manjim ili većim sadržajem vitamina A, C, E, kao i u količini flavonoida, masnih kiselina itd.

Jestive primene ploda i zapisa potiču već od ranih naseobina teritorija današnje Kine, Rusije, Mongolije i Tibeta gde je više od hiljadu godina primenjena u lekovite svrhe. Mešanjem naroda i kultura pronalazi mnoga utočišta, dok se u Srbiji nalazi severnije, najčešće uz obalu Dunava. Prilagodljiva je mnogim uslovima i može uspeti na veoma siromašnom zemljištu. Lako se razvija u peskovitim područjima, a zbog brzo širećeg korena predstavlja odlično vezivo za sprečavanje erozije zemljišta, o čemu govori studija Pasji trn – Prirodni stimulator plodnosti zemljišta.
Postojani su i nadimci poput vukodržice ili sibirskog ananasa što dodatno zbunjuje, te smo tako ovu našu biljku uporedili sa najčešćim “rivalom” šipurkom i zbog toga pripremili infografiku osnovnih razlika:

Lekovitost, nutritivni sastav i korist pasjeg trna

Istraživanjem o biljci mogu se pronaći razne priče. Poput one mitske sa početka, preko antičke o “sjajnim konjima”, nezaobilazno tradicionalnih prenosom predaka, sve do naučno utemeljenih koje su ključne za proučavanje i razvoj. Najraniji narodni spisi su oni kineskog, tibetanskog i ruskog područja koji čak vekovima govore o njegovom potencijalu i primeni.

U kineskoj tradicionalnoj medicini, vučji trn koristio se pre više od 1200 godina, prvenstveno za jačanje organizma, zarastanje rana i tretiranje kašlja, probavnih problema i kožnih oboljenja. Kinezi su ga naročito cenili zbog sposobnosti da „pročisti pluća“ i podstakne cirkulaciju. Tibetanci su smatrali da ima sposobnost da „donosi svetlost u krv“, što simbolički ukazuje na njegovu regenerativnu moć po krvne sudove. Dok je u narodnoj ruskoj medicini, oblepiha (oblepiha) stolećima važila za „zlatnu bobicu zdravlja“. Seljaci su ga brali u kasnu jesen i pravili ulje koje se koristilo za lice ili telo tretirajući ekceme, rane, opekotine, ali i stanja poput prehlada, problema sa varenjem i ženskih tegoba. Ulje je bilo naročito cenjeno zbog sposobnosti regeneracije tkiva, pa se često nanosilo direktno na kožu ili se uzimalo oralno za jačanje organizma pred jaku zimu.

Međutim, svoje medicinsko utemeljenje biljka pronalazi u 20-om veku. Još 1977-e u Kini pasji trn (eng. sea buckthorn) uvršten je u Kinesku farmakopeju (službeni spisak lekovitih biljaka i medicinskih supstanci koje koristi zvanična medicina), od strane Ministarstva javnog zdravlja Kine. Ovim činom, dobio je priznanje kao lekovita biljka, čime je potvrđena njegova vrednost i široka primena u tradicionalnoj i savremenoj kineskoj medicini. (Li i Beveridž, 2003; 101)
Ovu konstataciju potvrđuje i kineska studija Medicinsko istraživanje i razvoj pasjeg trna koja utvrđuje da je prava medicinska hrana. Otkriva nutritivne vrednosti lista, semena i ploda. Pun je različitih vitamina, minerala u tragovima i amino kiselina. Pored toga, sadrži i brojna bioaktivna jedinjenja poput vitamina C, B1, B2 i K1, zeaksantina, likopena, flavonoida, folne kiseline, sitosterola, masnih kiselina, čak i supstance poput 5-HT (serotonina) i umbeliferona koji doprinosi zaštiti od sunčevog zračenja. Kinezi prenose i rezultate (u to vreme) sovjetskih kolega koji su otkrili da plodovi pasjeg trna sadrže više od 190 različitih bioaktivnih supstanci. Zahvaljujući bogatom sastavu ima ogroman potencijal u medicini, ali i kao profilaktička namirnica izuzetno korisna za očuvanje zdravlja. Preko 10 različitih medicinskih sredstava razvijeno je od pasjeg trna i oni postoje u različitim oblicima poput tečnosti, prahova, flastera, tableta, pasti, rastvora, kapsula, supozitorija itd… (Li i Beveridž, 2003; 102)

Za šta je dobar i kakve su koristi pasjeg trna?

Proučavajući sorte iz Rusije, koje i sami uzgajaju, kanadski stručnjaci dolaze do saznanja da zahvaljujući bogatstvu flavonoida, pasji trn igra ključnu ulogu u jačanju imunog sistema i povećanju otpornosti organizma na različite bolesti. Flavonoidi, prirodne supstance pretežno prisutne u voću i povrću, poznati su kao moćni antioksidansi koji efikasno neutrališu slobodne radikale. Njihovo prisustvo u pasjem trnu doprinosi elastičnosti krvnih sudova i istovremeno usporava proces starenja, koji je često ubrzan svakodnevnim stresom i nezdravim prehrambenim navikama modernog čoveka. Stoga se pasji trn s pravom smatra izuzetno korisnom biljkom, prvenstveno zbog svog antioksidativnog dejstva o čijoj se snazi ističe sledeće:

Vitamin C (askorbinska kiselina)

Zrela bobica ima prepoznatljiv gorko-kiseli ukus, što se pripisuje visokom sadržaju organskih kiselina, poput askorbinske (vitamin C) i maleinske kiseline. Ove supstance pored definisanja intenzivnog ukusa, štite ćelije od oksidativnog stresa uz jaku borbu protiv upalnih procesa i kardiovaskularnih oboljenja.
Količina vitamina C u pasjem trnu varira u zavisnosti od sorte i geografskog područja, krećući se u rasponu od 360 do impresivnih 2500 mg na 100 g ploda. Kada ovaj odnos stavimo naspram narandže, koja sadrži skromnih 50 mg vitamina C iste količine (100g), postaje jasna slika superiornosti (Li i Beveridž, 2003). Potencijal koji količina vitamina C može dostići govori o nutritivnom bogatstvu namirnice, dok sibirski vrhovi igraju značajnu ulogu u kvalitetu svih proizvoda istočne farmacije, a izrazito onih kojima obiluje ruska apoteka.

Karotenoidi

Predstavljaju veliku grupu prirodnih pigmenata koje sintetišu biljke. Karotenoidi su odgovorni za žute, narandžaste i crvene boje mnogih namirnica. Oni su antioksidansi i neki od njih se u telu mogu pretvoriti u vitamin A, koji je neophodan vitamin u zdravlju očiju, razvoju organizma, ali i regeneraciji kože i sluzokože.
Pasji trn (Hippophae rhamnoides) prirodno sadrži značajne količine karotenoida među kojima se posebno ističe zeaksantin, pigment poznat po svojoj ulozi u očuvanju zdravlja očiju. Zbog čega se sve češće koristi kao dodatak ishrani namenjen podršci vidu i zaštiti mrežnjače.
Pojedine naučne publikacije upoređuju sadržaj karotenoida u pasjem trnu sa onim u šargarepi (Daucus carota), koja je postala simbol vitamina A upravo zbog visokog učešća beta-karotena. Ipak, važno je istaći da je šargarepa pre široke upotrebe u ishrani bila uzgajana kao lekovita biljka u medicinske svrhe, a njen dominantni karotenoid – beta-karoten, doprinosi imunološkoj funkciji.
Nasuprot tome, zeaksantin ima specifičnu ulogu u zaštiti vida – a upravo njime su bogati plodovi pasjeg trna, posebno je delotvoran u filtriranju i apsorpciji plave svetlosti, čime štiti mrežnjaču od oksidativnog oštećenja i usporava degenerativne promene povezane sa starenjem.

Serotonin

Iako je najpoznatiji kao neurotransmiter koji utiče na raspoloženje i osećaj “sreće”, poznato je da može delovati kao snažan antioksidans. Ruska istraživanja još iz 1961. godine pokazala su da jedinjenje 5-hidroksitriptamin (serotonin), izdvojeno iz kore pasjeg trna, može da inhibira rast tumora. Kasnije su kineske studije dodatno potvrdile antitumorska svojstva ukazujući na njegov potencijal u borbi protiv malignih oboljenja. Međutim, mora se naglasiti da je većina ispitivanja sprovedena na životinjama, tako da se ne treba upustiti u takvoj tvrdnji – ali, činjenično svaka zaštita od oksidacije slobodnih radikala doprinosi opštem zdravlju na mnogo načina.
Interesantno je serotonin najpoznatiji po svojoj ulozi u mozgu, ali većina serotonina (oko 90%) nalazi se u gastrointestinalnom traktu (crevima), gde pomaže u kontroli funkcije creva i varenja. Odatle, regulacijom rada creva, ubrzava se metabolizam koji pomaže u izbacivanju iritantnih supstanci što zauzvrat doprionosi lagodnijem osećaju i kvalitetnijem snu. Nezaobilazno je pomenuti iskustva ljudi koji su osećaj raspoloženja pripisali “egzotici” zvanom sibirski ananas.

Ulje pasjeg trna – tečno zlato prirode

Bobice pasjeg trna spadaju među najhranljivije i vitaminima najbogatije poznate plodove. Međutim plod, uključujući i seme, sadrži veliku količinu esencijalnih ulja. (Li i Šruder, 1996; 376)
U samom ulju pronađeno je čak 106 jedinjenja. Među njima se nalazi 6 vrsta vitamina rastvorljivih u mastima, 22 vrste masnih kiselina, 42 vrste lipida i 36 vrsta flavonoida i fenola. Ono sadrži impresivan spektar nutrijenata, međutim, profil masnih kiselina i karotenoida razlikuje se u zavisnosti od izvora ulja unutar same bobice.
Prema studiji Pasji trn – hemijski sastav i moguća primena kvalitet i količina ulja zavisi od dela biljke iz kojeg se ono dobija. Moguće ga je ekstraktovati iz semena i ono sadrži manju koncentraciju vitamina E (64-92mg/100g), iz soka bobica (216mg/100g) i najbogatije vitaminom E, ulje dobijeno iz pulpe (čak 481 mg/100g bobica), što govori da je nutritivno najvrednije.
Generalno, ulje pulpe sadrži više esencijalnih hranljivih materija u odnosu na ulje iz semena ili soka, što ga čini poželjnijim u upotrebe. Olakšavajuće, ulje ruskih proizvođača odlikuje se ekstrakcijom iz čitavog ploda upravo zbog celokupne iskoristivosti nutrijenata.

Po čemu je posebno ulje pasjeg trna?

Jedinstvenost ulja leži u izuzetno bogatom i retkom profilu omega masnih kiselina. Za razliku od većine biljnih ulja koja sadrže samo neke od njih, pasji trn se ponosi prisustvom sve četiri glavne grupe omega kiselina: omega-3, omega-6, omega-7 i omega-9.
Ovo je ključno jer ljudsko telo ne može samostalno da sintetiše sve neophodne masne kiseline. Među njima su najvažnije esencijalne masne kiseline koje moramo unositi ishranom. Dve glavne grupe uključuju alfa-linolensku kiselinu iz omega-3 grupe i linolnu kiselinu iz omega-6 grupe. Esencijalne masne kiseline pomažu telu da apsorbuje vitamine iz ulja rastvorljive u mastima – A, D, E i K, koji su važni za zdravlje kostiju i pravilno funkcionisanje mozga.
Masne kiseline koje telo može sintetisati, a ulje ih sadrži su palmitoleinska omega-7 kiselina i oleinska, omega-9 kiselina. Zajedno, vrlo retke u biljnom svetu, ulju daju izuzetnu vrednost. Sinergično doprinose zdravlju kože i sluzokože, delujući antiupalno, ali i regenerišuće zbog čega se ulje nalazi u mnoštvu kozmetičkih proizvoda.

*Od posebnog značaja je odnos 1:1 omega-3 i 6 masnih kiselina u ulju, što se smatra izuzetno korisnim za ljudsko zdravlje. Ishrana zapadne kulture snažno je nagnuta prema omega-6 masnim kiselinama (uglavnom iz suncokretovog i sojinog ulja), što dovodi do neravnoteže koja podstiče osećaj upale u telu. Postizanje zdravijeg odnosa, koji se prema preporukama kreće od 1:1 do 4:1 (omega-6 : omega-3), ključno je za optimalno zdravlje, razvoj mozga i prevenciju bolesti. Mnoge studije sugerišu da je ciljani odnos od 1:1 do 2:1 u skladu sa aspektima ishrane, okruženja i genetike.

Priča o dva ulja

Briga dolazi iz dva različita puta, svaka sa svojim specifičnim prednostima. U upotrebi, kao i na tržištu su najčešće ulje dobijeno iz semenki i ulje iz pulpe ploda. Dve vrste ulja značajno se razlikuju po sastavu masnih kiselina, što direktno utiče na njihovu primenu i zdravstvene benefite.

• Ulje iz semenki je obično svetlije, bledo žute boje. Bogato je esencijalnim masnim kiselinama, pre svega omega-3 i omega-6. Ovo ulje je idealno za sistemsku podršku organizmu, jačanje imuniteta, te zaštitu funkcije mozga i srca.
• Ulje iz pulpe je karakteristične zlatno-crvenkaste boje zbog izuzetno visokog sadržaja karotenoida (biljnih pigmenata). Ključna prednost leži u izobilju omega-7 i omega-9. Ovo ulje je posebno efikasno za ciljanu podršku koži i sluzokoži.

Iskusni praktičari ili sami potrošači često kombinuju ova dva tipa ulja u zavisnosti od specifičnih zdravstvenih ciljeva. Za holističke dobrobiti, preporučuju se proizvodi koji koriste ekstrakte celih bobica – takvima, inače, raspolaže ruska apoteka.

Ulje pasjeg trna za kožu

Multivitaminski sadržaj deluje sinergijski sa masnim kiselinama pa svoj put pronalazi do mnogih ćelija ispunjavajući naš “najveći” organ – kožu. Hidratacijski podstiče iznutra, doprinoseći osetljivoj sluzokoži ali i zaceljujuć efekat po rane ili povrede. Palmitoleinska kiselina (omega-7) ključna je komponenta sebuma kože jer pomaže u hidrataciji, smanjuju suvoće uz poboljšavanje elastičnosti kože.
U kozmetici postoje navodi da kiselina iz ulja pasjeg trna odgovara sastavu masti vlastite kože, pa su alergijske reakcije svedene na minimum što rezultira poboljšanjem sledećih stanja:

• Kožne tegobe (akne, dermatitis, opekotine, rane…) gde ulje treba naneti direktno na mesta koja treba tretirati. Nakon 15-ak minuta višak ulja ukloniti vatom. Vreme dermalne primene 4 nedelje. Vreme obustave tretmana, takođe 4 nedelje. Omega-7 podržava proizvodnju kolagena.
• Podmlađivanje lica i izbeljivanje pega (hiperpigmentacije) tretirati lice dodavanjem ulja u kreme koje svakodnevno koristite. Koža će postati primetno elastičnija i u kratkom periodu dobija se efekat podmlađivanja i izbeljivanja pega. Možete dodati 5% ulja u ukupnu masu kreme ili staviti kremu na dlan te kapnuti 2-3 kapi ulja i utrljati zajedno u kožu. Antioksidansi u ulju bore se protiv slobodnih radikala koji uzrokuju prerano starenje.
• Bolesti zubnog mesa (gingivitis, parodontitis, parodontopatija) i izbeljivanje zuba. Natopiti vatu uljem i masirati desni. Vatu natopljenu uljem ostaviti na zubnom mesu, oko 10 min. Uzimati oralno 1 kašičicu dva puta pre jela.
• Ginekoloških problema (vaginalna atrofija, erozija grlića materice, HPV) jer ulje obnavlja oštećena tkiva i pruža potrebnu hidrataciju ženama u menopauzi ili nakon određenih medicinskih tretmana. Tretman je najbolje obaviti dvonedeljnim umetanjem tampona pre spavanja.
• Narušena sluzokoža jer omega-7 doprinosi integritetu sluznica, bilo da se govori o suvoći, upaljenosti ili povredama. Poboljšana hidratacija umanjuje osetljivost sluzokože zbig čega poszoje klinički izveštaji koji potvrđuju primenu u tretmanu postoperativnih rana u otorinolaringologiji, npr tonzilitisa. Preporučuje se namočiti vatu u ulje i implicirati u nosnu šupljinu.

*pre bilo kakve upotrebe naneti ulje na tanki deo kože (podlakticu) i utvrditi postoje li alergijske reakcije
Članak Istraživačkog žurnala medicinskog bilja kaže da masne kiseline, poput onih iz ulja pasjeg trna ulja mogu negovati kožu čak i kada se uzimaju oralno, bilo u formi kapsule ili kapi i kao takve mogu biti izrazito korisne za negu raznih oboljenja kože (Fitokemijski i farmakološki profil ulja od pasjeg trna, 497).
Pored regenerativne sposobnosti ulje pasjeg trna se koristi i u cilju ulepšavanja, sjaja, ali i zaštiti kože. Zahvaljujući fascinantnom jedinjenju umbeliferonu mnogi preparati u zaštiti od sunca sadrže ekstrakte ove biljke jer snažno apsorbuje ultraljubičasto (UV) svetlo. A kao “šlag na torti” ulje se može dodati i u šampone jer vitamini koje sadrži pomažu obnovu kose tako što hrane folikule dlake i poboljšavaju opšte stanje kose.
Tim načinom

Napitak ili namaz od pasjeg trna?

Vukodržica nije samo saveznik tradicionalne i moderne medicine, već i riznica hranljivih proizvoda. Plodovi služe i za ljudsku prehranu uglavnom u prerađenom obliku jer mnoga nepca ne prepoznaju pasji trn kao ukusnu voćku dok je u sirovom stanju. Nakon ubiranja plodovi se obično zamrzavaju kako bi se olakšala “manipulacija”, a po nekim navodima bobice postaju hranljivije i lakše za probavu. Potom, odlučuje se o nameni, pa se tako može pretvoriti u džemove, marmelade ili želee. Istini za volju, čulo ukusa mnogih ljudi se ne zadovoljava tako lako pa se mogu pronaći recepture koje uključuju voćke poput jagoda, malina ili borovnica koje bi doprinele sastavu.

Sok od pasjeg trna

Iako sadržaj šećera u pasjem trnu nije mali on zbog velike količine organskih kiselina izaziva kiselkast ukus. Međutim, moguće je napraviti sok koji će apsolutno osvežiti i razbuditi organizam svojim vitaminima, pogotovo kod dece. Prema Šaško, glavni sastojci suve materije u bobicama su ugljeni hidrati, kojih ima u rasponu od 400 do 600 grama po kilogramu suve mase. Glukoza je najzastupljeniji šećer, a odmah za njom je i fruktoza i njihova količina varira od 9 do 25 grama po litru svežeg soka, što opet zavisi odakle plodovi potiču i gde su ubrani tako onaj koji raste u Kini ima veće količine ukupnih šećera u poređenju sa sortama iz Rusije ili Finske.
Sok pasjeg trna sadrži značajne količine lipofilnih antioksidanasa& koji pomažu u zaštiti ćelijskih membrana od oksidativnog stresa. Više istraživanja pokazalo je da sok pasjeg trna ima visok antioksidativni potencijal, često nadmašujući sokove od paradajza, šargarepe ili pomorandže.
Pored toga, biljka sadrži i šećerne alkohole poput manitola, sorbitola i ksilitola, koji daju blagu slast bez klasičnih šećera. Iako nas to možda asocira na napitke iz evropske tradicije, poput piva ili likera, oni ipak neće biti tema ovog bloga.

Čaj pasjeg trna

Očekivano, čaj se ne priprema od bobica, već od lišća pasjeg trna, koje je bogato nutrijentima i bioaktivnim jedinjenjima. Među najznačajnijim komponentama izdvajaju se: flavonoidi (npr. kvercetin i izoramnetin), karotenoidi, fitosteroli i dragocene mineralne materije.
Ove supstance igraju važnu ulogu u jačanju imuniteta, detoksikaciji, regulaciji metabolizma i zaštiti ćelijskih struktura kod ljudi, ali i životinja.
U Rusiji, list pasjeg trna ima dugu tradiciju upotrebe – najčešće kao izvor flavonoida i vitamina C, ali i kao osnova za pravljenje funkcionalnih čajeva i biljnih ekstrakata. Listovi se vazdušno suše, melju u prah ili se koriste u celini, pri čemu se zadržava prirodna boja i aroma. Dok u Kini, proces obrade je znatno tradicionalniji. Mlado lišće se ubira i prirodno pušta da uvene. Nakon toga roluje se, vlaži i seče, što rezultira čajem bogatog ukusa, prijatne arome i odličnog antioksidativnog profila. Nakon svega, čaj je spreman za tržište.
Autori (Li i Beveridž, 2003), navode da lišće pasjeg trna predstavlja značajan biljni resurs, sa potencijalom za upotrebu u funkcionalnim napicima i dijetetskim suplementima. Međutim, čaj postaje sve popularniji među biljnim entuzijastima, fitoterapeutima i ljubiteljima zdravih napitaka širom sveta, kako zbog svog specifičnog sastava, tako i zbog doprinosa opštem zdravlju čoveka.

Sadnja, uzgoj i ubiranje pasjeg trna

Preporučeni raspored sadnje, koji je razvio Sibirski institut za hortikulturu u Rusiji, optimizuje način oprašivanja dvodomnih (muško i žensko stablo) poput pasjeg trna i time značajno povećava prinos plodova. Ova strategija podrazumeva sadnju jednog mešovitog reda na svaka dva reda isključivo ženskih biljaka, pri čemu se u mešovitom redu na svakih pet biljaka nalazi jedna muška sadnica. Takav raspored obezbeđuje efikasno korišćenje prostora, jer se minimizira broj muških biljaka koje ne daju plodove, dok se istovremeno maksimizira dostupnost polena potrebnog za oplodnju ženskih jedinki. Ekspertiza je potvrdila  da ovaj model sadnje značajno povećava prinose u odnosu na alternativne rasporede, što ukazuje na njegovu superiornost u komercijalnom uzgoju. (Tomas i Šruder, 1996; 373)
Pasji trn sa altajskih planina predstavlja jednu od najotpornijih biljnih vrsta, sposobnu da preživi ekstremne temperature do -40°C. Ova izuzetna adaptacija rezultat je dugotrajnog selekcionog rada započetog 1933. godine od strane M.A. Lisavenka, koji je razvio prve visokoprinosne sorte u Sibiru. Zahvaljujući selekciji najotpornijih jedinki iz divljih populacija pasjeg trna s područja reke Katun, stvorena je sorta Dar Katuni, koje karakteriše otpornost na zimu, krupni plodovi, čvrsta pulpa i visok sadržaj ulja i vitamina C. Pored toga, proces hibridizacije tokom decenija dovodi do razvoja novih sorti koje su pogodnije za mehanizovanu berbu i otpornije na štetočine.
Danas su sorte s’ Altaja prepoznate ne samo po ekonomskoj isplativosti već i po superiornim nutritivnim svojstvima, što ih čini nezaobilaznim u proizvodnji visokokvalitetnih biljnih ulja. Uz neprestana istraživanja i genetske inovacije, pasji trn iz ovih predela ostaje simbol izdržljivosti i vredan resurs u svetu fitoterapije i prirodne medicine.

Kod nas, sve češće su klimatske promene gde se u toku proleća temperature spuštaju ispod minusa što utiče na zamrzavanje nektara zbog čega mnoge biljke ne razvijaju plod. Kao što je rečeno, sve sorte pasjeg trna podnose niske temperature i odlično uspevaju na kamenitom nasipu. Vetar ili sneg mu ne štete. Širi se izrazito korenito zbog čega može da postane invanzivan ako se teren zapusti, ali na nekim mestima mu se dopušta kako bi očvrsnuo i “vezao” tlo.

Većina biljaka počinje da rađa od četvrte godine, a maksimalni prinosi se ostvaruju nakon šest do sedam godina, dostižući prosečno 12-16 tona po hektaru zasada. Sazrevanje plodova uglavnom se odvija u drugoj polovini avgusta i početkom septembra.
A da ne bude sve tako “idealno”, biljka je prekrivena oštrim trnjem, koje može dostići dužinu i do 4–5 centimetara. Prirodna barijera ne samo da uspešno sprečava divljač poput srna da se približi i hrani bobicama, već i ljudima znatno otežava branje, čineći ga pravim izazovom bez improvizovanih alata. Dodatno tome, zrele bobice su kao balončići koji mogu lako puknuti ako se jače stisnu, pa tako ručno branje postaje prava gnjavaža. Zbog svega ne čudi da određeni uzgajivači odseku čitave grane i tako ih stave na zamrzvanje jer “porašće i sledeće godine”… a do tada, ostajmo u nadi da će blagodeti ove biljke postati prepoznatljive i da će u skorijoj budućnosti postati predmet ozbiljnih istraživačkih studija i kod nas. Ali pre svega – pozivamo na njenu sadnju, primenu i ličnu upotrebu. Bilo da imate baštu, voćnjak ili samo znatiželju za prirodno bilje, pasji trn zaslužuje mesto u Vašem okruženju jer, uprkos trnju, ova biljka pruža zlatne bobice zdravlja, spremne da budu otkrivene, proučene i nadasve, iskorišćene u službi čoveka i prirode.

Literatura i izvori:

Singh, V., & Zubarev, Y. (n.d.). Breeding strategies of Russian seabuckthorn (Hippophae rhamnoides ssp. mongolica) varieties and their global introduction. Department of Biology and Environmental Sciences, CSK Himachal Pradesh Agricultural University; The Lisavenko Research Institute of Horticulture for Siberia.

Li, T. S. C., & Schroeder, W. R. (n.d.). Sea buckthorn (Hippophae rhamnoides L.): A multipurpose plant. Agriculture and Agri-Food Canada, Research Centre.

Varshney, A. C., & Tyagi, S. P. (n.d.). Seabuckthorn, a resource for soft tissue repair in animals. Department of Surgery and Radiology, College of Veterinary and Animal Sciences, CSKHPKV.

Xu, M., Sun, X., & Cui, J. (n.d.). The medicinal research and development of seabuckthorn. Xiyuan Hospital of the Academy of Traditional Chinese Medicine; Taiyuan University of Technology.

Li, T. S. C., & Beveridge, T. (2003). Sea buckthorn (Hippophae rhamnoides L.): Production and utilization. NRC Research Press.

Demidova, N. (n.d.). Research on the introduction of seabuckthorn varieties in North Russia. Northern Research Institute of Forestry. Published in HortTechnology.

Karomatov, I. D. (n.d.). Pasji trn – lekovito i profilaktičko sredstvo narodne i naučne medicine. Buharski državni medicinski institut, Uzbekistan.

Šaško, D. (2021). Pasji trn (Hippophae rhamnoides L.): Kemijski sastav i moguća primjena (Završni rad, Prehrambeno-biotehnološki fakultet, Sveučilište u Zagrebu). https://www.pbf.unizg.hr

Zhong, C. K., Sun, S. S., & Chen, J. C. (1989). The medicinal research on sea buckthorn. Beijing Medical University and Xie He Medical University United Press.

Tamchos, S., & Kaul, V. (2015). Seabuckthorn – The natural soil fertility enhancer. Current Science, 108(5), 763–764.